Hmm… kada sam pre nekoliko dana objavio svoj prvi post, na facebook-u sam pozvao svoje prijatelje da uđu, pročitaju, proKomentarišu post i objasnio sam im zašto mi sve to treba... i taj dan imao sam 117 pregleda (bez mojih) stranice. A kada sam juče objavio Severinin novi video, imao sam 139. Zanimljivo? Na stranu i blog i AdSense nalog (zbog kog je sve počelo) i šta sve NE, ali šta je to sa ljudima?Dakle ne pričam i ne prebacujem Vam zato što ste na Severinin video kliktali, a moje pozive ignorisali, SEVE je Seve… :) ALI…
“Kada bih imao jedan komadić zivota, dokazivao bih ljudima koliko greše kada
misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada
prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta , i podario mi komadić zivota, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,...i kako bih uživao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno ,izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo već i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i čekao da izgreje sunce.S likao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života...Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan , a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare , a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom.Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u načinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas , premda mi to necće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…”
 |
| Bell |
Sećate li se violiniste iz MetroA u
Vašingtonu, ako se ne varam ? Za one koji ne znaju ili su zaboravili u pitanju
je jedan od najboljih svetskih violinista Džošua Bel ( ne znam kako se tačno piše :) )
koji je skoro sat vremena svirao na stanici, a za to vreme prošlo je nekoliko
hiljada ljudi. Svega par njih (ne hiljada, ljudi) se zadržalo, na kratko, i
slušalo izvođenje. Sakupio je „milostinju“, poslovni ljudi su posovni ljudi -
dali su novac (ne)srećniku i produžili dalje (produži dalje, produži dalje... idi
od mene... la lalalala :) ), čekaju ih „prave“ stvari u životu. Kad je
violinista završio, nije dobio ni aplauz, možda im je čak i laknulo... Svirao
je na violini vrednoj nekoliko MILIONA $, a samo nekoliko dana pre, održao je koncert na kom su sve karte bile
rasprodate mesec dana unapred. Još gore i najgore je ako su kroz metro
prodefilovali i oni koji su bili na koncertu. Licemeri!
„Teško
vama književnici i fariseji, licemeri...“
Poenta
cele priče je da je civilizacija otišla u ... sami odredite :) Et ubi gloria
nunc Babylonia? ((Aha, naučio sam par latinskih citata pa se sad pravim
pametan.))
Zar ne
bi trebalo bar malo da zastanemo i da uživamo u svetu koji nas okružuje. U
jednostavnim stvarima. U svakoj šoljici kafe, u svakom gutljaju kafe? U lepom
sunačanom danu? U kisi? U savladavanju prepreka? Setih se Garsije
Markeza i “njegovog” oprostajnog pisma.
Zaljubljen u ljubav
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta , i podario mi komadić zivota, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,...i kako bih uživao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno ,izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo već i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i čekao da izgreje sunce.S likao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života...Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan , a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare , a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom.Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u načinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas , premda mi to necće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…”
Нема коментара:
Постави коментар