Уљез у мом кревету

Не ваља кад си сам(aц). Ако занемаримо све друго, кад год негде одемо, западне ми неки помоћни лежај, рецимо у дневној соби или чак кухињи (а љубавни парови уживају у луксузу). Сем тога, кад си сам(а), свака будала мисли да јој је твој кревет (не мари ако је и помоћни) доступан и да може у њега да ускочи кад му воља.

Једне године кад бејасмо на летовању приметим ја с вечери неког љигавог гмизавца (којем не можеш ноге избројати) и одреагујем прибрано: вриштећи. Он, пола у паници због моје "очараности" његовом наочитошћу, пола што га је сестра, прискочивши ми у помоћ, нечим треснула, даде се у бег (а знате како брзо трче све те грозне ножурде) и нестаде за трен под креветом. Ја ту нећу преноћити ни за живу главу! Зар ћете да вам "држим свећу" у тим вашим брачним одајама?! Двочлана интервентна екипа (моја два зета) хитно је довучена са терасе како би открила и депортовала уљеза. Одигну једну страну кревета, а на поду од инсекта ни трага (као да је у земљу пропао)... Хмм... Види, види лукавог чудовишта: ухватило се грчевито за дно кревета (ако га на то није нагнао страх за властити живот, много му је стало да ми се увуче у постељу; боже, па нисам Моника Белучи)!
Тај дрски напад на моју личност ја бих му, можда, и опростила (интервентна би га за то и частила), али зетови нису хтели да му опросте прекинуту партију карата: платио је главом (и свим својим ногама) ту своју "животињску" страст (да ми у кревет није ускочио, и данас би можда још жив био). Ако не спавам с двоножним божанством у људском облику (ма има, бре, има), не треба ми "стоногато" чудовиште!

Sportski prenosi u HD-u, BESPLATNO!

Ako nemate Arenu, Sport Klub i slične sportske programe, a želite da gledate utakmice ovo bi moglo da bude rešenje za Vas. Pri tom slika neće kočiti/seckati i sl.

Takođe, gledajući utakmice na ovaj način možete naučiti strane jezike – spojite lepo i korisno. :)

Šta je sve potrebno?

Da počnemo i to od NULE. Prvo je potrebno da preuzmete sa Interneta dva programa (može i samo jedan, ali kad ne možete naći željenu utakmicu za jedan program, tu je drugi). Dakle, prvo preuzmite program SopCast, možete ga preuzeti  klikom ovde.   Nakon preuzimanja instalirajte program (Next, next... :) ).

Nakon preuzimanja i instaliranja SopCast-a, možete da preuzmete DRUGI program koji se zove AceStream. Njega možete preuzeti odavde ---> acestream.org

1

2
 

Nakon preuzimanja i instaliranja programa ostaje nam samo da nađemo željene utakmice.

  Sajt #1

http://www.wiziwig.tv/ gore na vrhu kliknite na Live sports, zatim odaberite koji sport hoćete da gledate – košarku, fudbal, tenis...

Ako ste izabrali fudbal, videćete spisak utakmica koje su dostupne, kliknete na željenu utakmicu. Ja ću sad “uzeti” Bajern.

Programi se staruju sami nakon što kliknete na Play now, 

sačekate 20-30 sekundi da se utakmica učita (zavisi od brzine Vašeg Interneta), nakon što se utakmica učita kliknete dva puta na sliku -  da se slika uveća,

zavalite se u fotelju i uživate u najvažnijoj stv, pardon u najvažnijoj SPOREDNOJ stvari na svetu. :)

 

Za sva pitanja, stojim Vam na raspolaganju. :)

Жути Кинези против беле куге

Код Кинеза нема шта нема: од игле до локомотиве! Бубрег можда још није стигао, али дете могу да ти направе, овај набаве, овај... исто дође (онај што је питао у Банату, тражио у интернату, и ишао до Срема, где су му рекли НЕМА - вала би се обрадовао: не мора више којекуда да база и обија прагове, ма прстом не мора да макне). Тако бар кажу чаршијске приче, а где је дима, има и ватре, ја верујем (без ватре се дете не искова).

 Једна овдашња госпођа (удата, мајка једног детета, без "аномалија" које ће имати потоња) радила код Кинеза (својски се трудила, и прековремено, да се закључити из наредних редова). У међувремену затруднела, па, кад дође време, оде на порођај (с близанцима у утроби). И породи се, након чега, претпостављам, доживе шок и она, и муж (којем истог трена никну огромни рогови), а и новопечени отац (који ће се, ако је паметан, тих рогова посебно чувати). Госпођа се, кажу приче, и сама изненадила (као да није ни лук јела ни лук мирисала... а шта јесте радила, сад сви знају): ај' што су јој деца жута (ни прва ни последња, додуше ова се жутице неће решити до краја живота), ал' што су им косе очи! Ако лаже чаршија, лажем и ја... ал' не лажу бебе: потврда, црно, овај жуто на бело (а можда је било и бело на жуто, ко ће им знати омиљене позе). /У праву су мудраци који кажу да се не могу сакрити кашаљ и љубав (ја додајем: нарочито полна, међурасна, која "уроди плодом")!/ Лако ћемо се ми од беле куге жутом децом излечити!

 И гледам данас позамашну девојку у једној кинеској радњи, тобоже се бије (а зна се: ко се бије, тај се воли) с млађаним Кинезом из суседне, као да ја не видим да флертују. Нека, нека, само тражи ђавола, тражи, па после: куку, дете жуто!

 У многим кинеским радњама тражи се радница. Препоручујем женама којима је тешко занети да окушају срећу (плата је можда мала, али знате колико је вештачка оплодња)!

Razmišljao sam o drevnim danima i sećao se godina večnosti

“Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima.”  Ovako je Ivo Andrić započeo svoj govor na svečanosti povodom dobijanja Nobelove nagrade 1961 godine. Kad smo već kod umetnosti čije je izražajno sredstvo reč, šta Vi čitate ovih dana i ovih godina? 

 

Andrić u svom obraćanju kaže da čovek stalno priča i ima potrebu za pričanjem, a ja imam potrebu za pisanjem. Podneo sam zahtev za dobijanje famoznog AdSense naloga i, i... odbili su me, a kao razlog naveli su NEDOVOLJNO SADRŽAJA. Tako da moram da nastavim sa pisanjem i pričanjem.

O nazivu bloga

Ovoj blog, kao što vidite, nosi naziv Ime ruže. Tačno je da se jedna od mojih omiljenih knjiga zove upravo tako. Za one koji ne znaju, u pitanju je knjiga “Ime ruže” italijanskog pisca i filozofa Umbera Eka. Ali, ne zove se moj Blog (samo) zbog toga tako. Recimo uđete Vi u knjižaru (mhm, rekao/napisao sam k nj i ž a r u). Nije to ništa sramota. Mada znam ljude koji se toga stide. Evo, moj brat na primer – živ se pojeo kada sam mu u kolica, dok je pazario u jednom marketu, ubacio knjigu. Kako će na kasu sa knjigom, bre? :)

Elem, uđete Vi u knjižaru gledate naslove i vidite IME RUŽE. I sad treba da preko naslova naslutite (naslova naslutite, bravo za mene) o kakvoj je knjizi reč? I šta možete da zaključite iz naslova Ime ruže – NIŠTA. Tačnije ništa tačno. Ne radi se o ružama, o imenima, hortikulturi...? Ruža je simbolična figura prepuna značenja da više i nema nikakvo značenje. Mistična ruža, hvala na divnim ružama, mirišljava ruža, sveža ruža.

Rosa que al prado, encarnada,
te ostentas presuntuosa
de grana y carmín bañada:
campa lozana y gustosa;
pero no, que siendo hermosa
también serás desdichada. 

--------------------------------------------

Red rose growing in the meadow,
you vaunt yourself bravely
bathed in crimson and carmine:
a rich and fragrant show.
But no: Being fair,
You will be unhappy soon

-------------------------------------------

Ružo, na livadi, ružičaste puti 

hvališ se, nadmena, sred drugog bilja

u rumenilu se kupaš, grimizni ti skuti

diči se, rascvala, puna milja,

ali i pored lepote obilja

zla kob i tebe će da smuti 

 Pisac po mišljenju Uberta Eka ne bi trebalo da nudi tumačenje vlastitog dela. To ne znači da su ONI što su pisali, Zločin i kaznu, Rat i mir, Romea i Juliju, Robinson(a) Kruso(a) pogrešili. :) Ovako lepo kažeTe Ime ruže i baš Vas briga. Nek čitalac izabere tumačenje, ako može. A možete pisati šta god hoćete, pa nek se posle jave razočarani čitaoci izdavaču i nek' traže svoj novac nazad.

Recimo kad vidite naslov “Čiča Gorio”, odmah tu knjigu vratite na policu, kakav čiča kakvi bakrači, zar ne? Ili kad vidite “Tri musketara”, a onda počnete da ih brojite na prste jedne ruke i ukapirate da ih nema TRI već četiri. Pa Vi opet verujte piscima.

Dokaz ((ljubavi))

Ако ме волиш никада ме нећеш оставити. Поћи ћеш са мном и то ће бити твој доказ да не можеш без мене. Алекса је дуго, дуго, као привилеговани лик ове приче размишљао о овим њеним речима, које му је она изговорила, негде на самом почетку, када су се упознали. И када је, попут афекта, букнула његова занесеност њом. Због које касније, а испоставиће се до последњег дана, ниједан тренутак није могао да замисли без тог непоновљивог лица. Ниједан сан у којима су се једино слободно састајали, и без страха да ће их неко и рубрицирати. Шетали су по киши неосветљеним улицама. Одлазили у кинески ресторан у Дунавској улици. Спавали у хотелу НС, ција су пета звездица постајали, сваки пут, када би изнајмили једнокреветну собу са француским лежајем. Много касније, можда и након две године познанства, када је сазнао да је болесна, што је она из превелике љубави, као чињеницу здравственог стања прикривала, Алекса је почео да размишља о њеним речима, којима ова прича започиње његову исповест и потврђује да је његов живот и, заиста започео од тренутка када ју је упознао.

Смогао је храброст да јој приђе и препусти се чарима њене божанске женствености. Лепоте. Шарма. И, надасве, ненадмашност унутрашњег богатства њеног бића, због кога га је емоционална гравитација обожавалачки везала, у глави, како на јави, тако и у сну.У сваком делићу његових чула. Текла је у њему попут реке претварајући се у ваздух да је удише. И узима, када није била са њим.
Када је морала да, у неком од својих паралелних живота, обави и неке од овоземаљских обавеза и послова. Одговорна према свакој од одлука, које је доно-сила, или донела, пре него што је Алекса ушао у њен живот. Дубоко свесна да ће напуштање те одговорности угрозити смисао у који се давно зарекла, пристајући да буде оно што је постала и била пре Алексе. Оно што се претворило у неразумне оквире у које су је стрпали они, којима је подарила тренутке љубави, среће и задовољства. Али, о тим оквирим, који су га болели. Алекса је одлучио да не размишља чак ни у овој причи. Не желећи да се и она својом текстуалном телесношћу претвори у једну од верзија таквих оклопа и спутавања. Зарекао се да ће таква наметања и ограничења, само, рушити у себи. А, њој, сваки пут када то буде зависило од њега, помоћи да их сама, један по један, разори и уништи.

Данима је Алексу копкао смисао поменутог "доказа". Мучио се разрешењем његове затегнутости и осећао се, као некада, када је као гимназијалац на часовима на при-родно-математичком смеру, решавао компликоване математичке задатке. У тој алгебри он се присећао и многих других њених реченица, које је, иако фрагментарно изговаране, везала логака вешто имагинарне песничке целине. Она је у ту целину унела сво своје биће. Обојила је својом интелектуалном харизмом. И виспреношћу. Предала јој своја чула. Свој чаробни сензибилитет. Нахранила је страстима чију је тајну суштински открила, само свом Алекси. Изабранику свог срца.
У напетом тражењу одговора, Алекса је у својим папирима, које је брижљиво чувао, случајно нашао текст у којем му она пише како је све почело.

-Једног дана, у једној пустињи међу гомилом зрна песка, умирао си од досаде и
гледао сунце како бескрајно кружи истом путањом, истам небом. Изненада, након
милион година чекања, небо се зацрнило и огромни, тамни облаци ношени подивља-
лим ветром, наднели су се над тобом. Пала сам из облака. Ја сам тебе појела, а ти си
мене попио. Тако смо се упознали. Зрно песка и кап кише.
У киши неверице Алекса је наставио да чита и не верује како ни у једној песничкој књизи, које је неуморно читао читав свој досадашњи књижевни и читалачки век, није нашао такав, лирски и метафорички, опис почетка. Наставио је да се удубљује у друго поглавље истог текста.
- Пратила сам те кроз време. Када си био цвет, ја сам била земља. Носио симе са со-бом. Када си био небо, ја сам била звезда. Обојио си моја осећања. И колико год се
силе трудиле да нас развеју по свемиру, налазили смо се, мењајући агрегатна стања и путујући кроз елементе. Затим, пре неколико година, које су само секунда у дугом времену у коме се следимо, препознали смо се, као човек и жена. Било је логично да у при-чу о песку, киши, небу и звездама, уђе и једно место на коме смо се први пут срели. И нико не може рећи да смо се тада упознали. Ми смо.се само препознали. И први додир замирисао је на онај ветар, на пространство неба и пустиње, и хтела сам да прођем поново све оне године, сва она лутања. Ето, тако ти и ја живимо ван времена, ван оквира, ван људских сећања. И, заиста, ићи ћемо поново, али од сада увек заједно. Када неко од нас пође, временом или простором, имаће отисак оног другог на себи, као знак препознавања. Време и простор поражени су једном љубављу. И нека дође неки физичар, да побије ово што сам ти написала. Препознајем се у теби, у твојој љубави, речима, додирима. Моја глава савршено од-говара твом рамену. Мојим уснама до савршенства недостаје само твој пољубац. Није-дан ветар неће ме од тебе однети. Време ме је тако оснажило. Пустила сам у теби корење. Волим те, као што небо воли звезду и зрно песка кап кише. Ван оквира. Година. Нација. Вера. Брака. Пола. Смешиих оквира у које људи смештају љубав.
Дуго је Алекса, са сузама у очима, иако је желела да увек буде стамен и јак као ослонац, остао над њеним текстом који је насловила -"Зашто те волим , и дуго, дуго су, из текста, у њему повратно одјекивале њене заветне речи - Ниједан ветар неће ме од тебе однети.

Покушао је да је позове на мобилни телефон, али узалудно. Аутоматска секретарица је механички изговарала да је бирани број недоступан. Успаничен, Алекса је сео у свој аутомобил и кренуо да је тражи. Ни сам не знајући како и где. Није смео да се приближи њеној кући. А, у њеној соби горело је светло. Ње није било за столом за којим је волела да уз помоћ компјутера плови по интернетском океану. Једноставно, као да је негде ишчезла. Ноћ је била мирна. Без дашка ветра. Али нешто му је изнутра говорило да је тај мир само привид оног што се дешавало у њој. Оно што је из љубави зрна песка и капи капи кише тако дуго прикривала. У великом страху, након што се вратио у свој аутомобил, Алекса је кренуо назад према згради у којој је становао. У покушају да се смири укључио је радио апарат. И баш у том тренутку спикер је најавио локалне вести. При самом крају објавио је да је изненада преминула ОНА. Саопштио је и њено пуно име и презиме, илуструјући вест са неколико најважнијих података из њене биографије. Као у лудилу Алекса је нагло заутавио свој аутомобил, окренуо ra и појурио назад. Стигавши у сам центар насеља истрчао је из аутомобила и истом брзином трчао у први кафић. Са изненађењем су га огледали затечени гости. Један од њих, наслоњен на шанк и окренут леђима Алекси, препричавао је ЊЕН одлазак. Пришавши шанку Алекса је изговорио - Значи истина је. Да истина је - хорски су потврдили присутни гости. Без поздрава Алекса је напустио кафић и пешке се упутио у смеру где се налазило локално гробље. Стигавши тамо угледао је групу окупљених мештана око капеле.

Дубоки мук спајао је њихова тужна и погнута лица, који је у неправил-ним размацима пресецао болни женски јецај. Потресни плач њене мајке. Бојећи се да приђе, Алекса се притајио у сенци крошње једног јасеновог дрвета. Иако, скоро пара-лизован за било какав облик одлучивања, одлучио је да сачека док се присутни не ра зиђу. Трајало је то неколико сати, скоро до саме поноћи. У једном тренутку ноге су са-ме кренуле и Алекса је ушао у капелу. Крај ковчега је затекао, само, једау утшакану старицу. Плакала је тихо, више у себи него што би јој то старачки глас омогућио. Угледавши Алексу, рекла му је - Синко, само ти приђи, она је била предивна, а и сада је таква, погледај је. У својој физичкој, а сада и метафизичкој предивности, обучена у белу хаљину, ОНА је личила на сањара из своје бајке о зрну песка и капи кише. У једном тренутку Алекса је изговорио - Хеј. - Старица га је у том тренутку зачуђено погледала и запитала - Ко си ти, сине? Алекса је, са сузама у очима, одговорио - Ја сам зрно песка окренуо се и изашао. На изласку из дворишног простора гробља прочитао је на истакнутој читуљи да је сахрана заказана у поподневним часовима наредног дана који је већ увелико грабио ка свом календарском броју. Некако је стигао до свог аутомобила, ушао у њега и наставио пут повратка ка свом стану.Ушавши у стан, Алекса је почео да по њему прави неправилне концентричне кругове. Од једног до другог стола. Од једног io другог угла собе. Од једне до друге мисли. Од једног до другог неверовања. Тек пред зору ухватио ra је, онако обученог, сан. У сну је чуо њен глас - Ако ме волиш немој ме пустити саму, пођи са мном, јер ита ђе зрно песка без своје капи кише.
Тргнувши се из сна, Алекса је схватио шта је она подразумевала под тим фамозним доказом. Било му је јасно шта треба да уради. Време се до сахране полако скраћивало, а требало је и припремити се за неке потезе, па је Алекса одлучио да се прво обрије, истушира и после толико годииа обуче своје најомиљеније одело, сачувано још из студентских дана. При поласку, узимајуђи са стола цигарете, угледао је на њему своју откуцану песму "Оквири" - и у том тренутку осетио је изненада неки чудан мир. Пресавијени папир са текстом "Оквира" стрпао је у унутрашњи џеп сакоа, а онда из ормана узео пиштољ и заденуо га иза паса. И кренуо. Стигавши уочио је да се гробље није видело од људи, а пристизали су и нови у групама. На стотане венаца и букета цвећа градило је необично упечатљив колорит испраћаја. Иако, усамљен, и по страни, као најобичнији странац, Алекса је имао довршен сцеиарио за оно што мора да уради на истом опроштају. Након дужег чекања у поворци, дошавши на ред, ушао је у капелу и спустио свој букет ружа испред отвореног ковчега, а онда му пришао да је , последњи пут види. Знао је да то није последњи пут и да су отисци, њен на њему и његов на њој, неизбрисиви. И нераскидиви.
На платоу испред капеле, када су изнели ковчег, Алекса је без питања, на велико изненађење родбине, пришао сталку са ми-крофоном и почео да говори.

- Тужни зборе, једини разлог за неочекиваност овог мог наступа је љубав, о којој ће се дуго, дуго причати међу вама и другима. Супштина те приче није у казивању које је лакше чути и препричавати, него видети. А, ви ћете данас бити сведоци тог њеног при-зара. Затим је узбуђено прочитао неколико редова из своје песме "Оквири" –

"Оквири су попут живог војничког зида, који успоставља границу, сужава видик, тера око у унутрашњост онтолошке провалије, само наизглед ружно место из чијег обруча желе да се извуку сви мериоци времена, писари привилегија, иестрпљиви гробави... Свет контура и брдура, претворен у лажну слику, миленијумима оболева од вирусне грознице оквира, чак се и најефикаснији антибиотици и цитостатици претварају у њихове бактерије, које воле да марширају кроз будуђност... нико да их уоквири за сва времена у једном од њихових празних скупова, док занесени бог ћути нагнут над својим најновијим лаптопом".

Са сузама у очима наставио је Алекса свој некролог, додавши још и то, да је љу-бав једина привилегија. И да зато не треба жалити оне, који су тужни, болесни, повре-ђени, гладни..., већ, само оне, који је нису за живота осетили и доказали је у себи. И собом. Као зрно песка и кап кише. Затим је, рекавши - ово је једини прави доказ љубави, извадио, иза паса, пи-штољ и пуцао себи у уста. Док је зрно песка падало преко ковчега капи кише небеса су се отворила, а нека огромна светост запевала је ону чувену Хоргонтову светлосну песму вечности. Она је, чувши пуцањ и прве тактове Хоргонтове песме, устајући полако из ковчега, загрлила Алексу, који ју је, на додир њених прелепих руку, подигао из ковчега, узео у наручје и понео према капији на изласку из гробља. Време и простор се, сједињујући, тако нису разишли. А, они су путањом бајковите стазе нестали у величанственом руху надошле свет-лости и њене магичне рефлексије, Остали су опет заједно. Са корењем, које су пусти-ли једно у другоме. Па нека дође онда неки физичар и побије оно што се десило на гро-бљу из ове приче. Или, неки математичар са својом верзијом другачије дефиниције доказа љубави. Много година касније у Алексиним рукописима пронађена је песма, коју је ОНА написала и посветила Алекси –

Ти и ја

као копно и море срећемо се
једно друго пијемо и обликујемо
таласе своје страсти
о стену твоју разбијам
у со је претварам...
на усне моје издишеш
живот удахњујеш.

У знак захвалности за бајку о зрну песка и капи кише професори америчке академије у Јужном Орегону, увели су, као посебан, испитни предмет под насловом "Доказ љубави", а Алексу и његову Принцезу уврстили у Вечити речник муза на енглеском и шпанском језику. А, у књигама Колумбовог музеја записано је да је Алекса служио у Ратној морнарици Краљевине Србије.

Текст преузет из Вечерњих Новости!

Не дирај лава док свршава(ш)

У данашњем Куриру прочитала сам текст који ме, упркос трагичним елементима, добро забавио (скоро се нисам тако од срца насмејала... туђој несрећи, боже ми опрости). И одмах сам помислила: ето ми занимљиве теме! Но, сестра је тај свој примерак однела, а мени дуго да чекам док тата стигне с посла (сврбе ме прсти, смејуље се усне, седим ко на иглама). Реших да потражим на интернету. И гледам, не знам у коју би се рубрику то могло сместити: може да буде Црна хроника (смрти је тамо место), али може и Забава (мени је баш било забавно... и протагонистима, верујем, бар неко време... антагонисту - да не причам), а може и Секс (свеједно је ли дошло до коитуса или се, непланирано и присилно, завршило предигром). Коначно некако спазих, и то баш у последњој рубрици (оно јесте, и кад умреш - баш је јебено): секс све друго гура у запећак. Мало ме нервира што у електронском и штампаном издању не пише исто, али овде је било неких нових, занимљивих и инспиративних података.
Елем, негде у Зимбабвеу један пар, рибар и продавачица (по једној верзији вереници, што и није од нарочитог значаја за поенту), водили су љубав, по обичају  у жбуњу (накрај села и надомак шуме).  Ако код куће не имадоше кеве, којима су вазда начуљене уши, ваљда су желели да освеже своју везу: једном и сто и веш-машина постану сувише конвенционални (али егзибиционизам може скупо да кошта). /Претпостављам да жбуње није било трновито, али је мушкарац прошао као бос по трњу - имао је среће (жена је, добрим делом, прошла кроз један систем за варење)./ Док бејаху у тренутку заноса, пришуњао им се лав и зарежао по једној верзији, а заурлао по другој, мени вероватнијој, те наскочио на истурена леђа, што се пару, нарочито момку, изгледа, није допало (можда га узбуђује секс на јавном месту, али тројка му очито није по вољи). "Младић, који није идентификован, успео је го да побегне када их је лав заскочио." (Да сам ја девојчин отац или брат, прво бих га идентификовала, па му променила лични опис, да ни рођена мајка не може више да га идентификује!/ Јуначки се понео, а и ноге су га послужиле! /Па после ви, жене, практикујте мисионарску позу! Памет у главу: може, може, али ВИ горе, или нека секс окачи мачку (или лаву, ако сме) о реп (да не стављате ви главу у торбу)!/ "Са удаљености је (јуначки) гледао како лав напада његову девојку." Јасно ми је да није могао обуздати заштитнички нагон. /Нису луде богомољке!/ Девојку је лав, разуме се, растргао (шта би друго, није перверзњак да га занима секс с људима). Па добро, кад већ једном мора да се умре, нека буде слатко (али лав је испао прави гад: бар да је сачекао оргазам, него зарежао пре времена)! У једној од верзија каже се да је "звер напала девојку док је уживала " (девојка? звер? свак је уживао на свој начин, а лав се и облизивао) "у романтичном тренутку са својим партнером у ЖБУЊУ" (и с ногама увис - ах, каквa романтика)! Чекај, није ми баш најјасније: звер ју је напала или је побегла (да сачува своје дупе, и све ресто)?! И изем ти романтику (кад си на леђима, а наиђе лав)! 
Читајући данас, најпре сам се насмејала на почетку, не сећам се због чега. Ваљда ми је слика два голаћа усред "акције" и усред жбуња, док им се лав прикрада и "трља шапе", била, упркос свему, врло комична. Потом се поново зацереках, па и наставак прочитах сестри (која у том тренутку бејаше заокупљена Машом и отуда раштрканих мисли): "Преплашени љубавник успео је да се домогне оближњег пута, где су га најпре возачи игнорисали" (какве млакоње; да беше у Србији, исти би зинули у њега, трубили, цркавали од смеха и обавезно све забележили фотоапаратом, па брже-боље окачили на Јутјуб) "јер је на себи имао само кондом" (а не знам и ко би нормалан у ауто пустио непознатог човека са "запетом пушком"). /Страх је, срећом, моћан афродизијак: да је узбуђење спласнуло, остао би го голцат (и то мало би му спало). Тај што му је напокон стао мора да је био из Јазaса!/  Ко, ЛАВ, упита она (у неверици). Побогу, жено, засмејах се још више ја, лав је дошао да их једе, а не да их...

"Становници сада живе у страху од лава, који још увек шета слободно и вреба нову жртву." /А потенцијалне жртве знају за јадац - све апстинирају или се држе старог доброг шкрипавог кревета. Е лаве, што си јео - јео си; сад имаш да спаднеш с ногу ил' ћеш да промениш јеловник и деГустираш људско месо с мањком окситоцина./
Мени је логичније да жене живе у страху од мушкараца. Нарочито пошто сам прочитала и да се у Танзанији 2002. године догодио идентичан случај: лав је напао пар док су упражњавали секс (ти лавови су припадници неке секте гарант - не дају да се људи паре); девојку је појео (наравно, кад су се над њом измакла леђа каваљера), а шта је било с мушкарчином - погађате!  Жене, срећан вам Осми март (ако га славите у жбуну, пазите: никако на леђима)!

На ћошку стола седи само луда која не мари да се уда

Откад сам (још у детињству) чула да се онај који (при обедовању) седи на ћошку стола никада неће удати (или оженити, ваљда се то и на мушкарце односи) - мени је то место резервисано за сва времена: ја ИНСИСТИРАМ да седим баш ту, ја подешавам распоред за столом да се домогнем баш тог места... (Нисам сигурна чиним ли то што верујем, или што не верујем; мислим да сам, одрастајући, прошла обе фазе, наведеним редом!)

Мајка и сестре редовно ми због тога гунђају (моје понашање за столом, а вала и кад се од њега одмакнем, доводи их до лудила), не разумевајући и не одобравајући што неко сам себи "јаму копа". Кад год се ја "нацртам" на ћошак (не марећи што има и празних, чак удобнијих, а друштвено пожељних места, која не прете никаквим злом... а изгледа да "миришу" на буклију), оне ме (просто љуте што изазивам судбину и добровољно и оберучке прихватам улогу уседелице) погледају погледом "не знамо више шта с тобом да радимо". Одмах ми, корећи ме због моје тврдоглавости, ослободе сва места за столом: не зна се које је од којег лепше, могу да бирам (на које год да седнем - просиоци ће ми истог трена иставити врата)! Али, не, не вреди, нема силе да ме принуди (волим ту да седим, волим да се супротстављам празноверју, а уживам што их нервирам). Једино што им још преостане јесте да ми столицу уперену у ћоше стола макар мало мрдну устрану (тим непромишљеним поступком вероватно зараде упалу мишића, јер на столици седим ја и не дижем дупе ни за живу главу). Не знам како се досад нису досетиле да купе округли сто и надмудре проклетство (чиме бих ја, оставши незаштићена, неминовно, упркос опирању, опет постала видљива на берзи удавача).
Све удаваче, у паничном страху, беже од ћошка ко ђаво од крста, само јаа... увек на ћошку седим, и шта ми фали (сем мужа)?

Sagrario's room escape - više od igre!

Ovo nije igra, ovo je remek delo! Ako ste se pitali koliko ste pametni/inteligentni ovde možete naći odgovor! Zaboravite na testove inteligencije, igrajte se i “podmažite” moždane vijuge. :) 

 

Sagrario's room escape je mala i naizgled jednostavna igra. Nalazite se u zaključanoj sobi tj. pred vratima za izlaz nalazi se zašravljena stolica, koju morate da pomerite da biste mogli da prođete kroz vrata. Ali nemate ključ, na prvi pogled NEMATE NIŠTA. Ipak, nije baš tako – soba je PREpuna skrivenih predmeta. 

 

NAPOMENA!

Teško ćete preći igru i izaći iz sobe bez pomoći Interneta. Ali učinite sebi uslugu i to uradite samo ako baš morate, u protivnom Igra će izgubiti draž. Od znanja Vam treba SVAŠTA NEŠTO, malo matematike, malo logike, malo mehanike, ali i malo sluha! Ali ne brinite, ako sam mogao ja, možete i Vi. :) Da se ne lažemo, i ja sam koristio pomoć Interneta ali samo za jednu stvar - “raspored dirki na klaviru”. Ja sam to definisao tako i Google mi je dao odgovor. Zažto mi je to trebalo videćete već. 

Ako nemate šta da radite danas, sutra... kiša je, kiše će, jesen je, zima će. Ako već ne možete da šetate i uživate napolju, onda se bar lepo zabavite. A zabava je GARANTOVANA. Još jedna dobra stvar je što igru možete nastavljati. Tako da igrate određen broj minuta, odete da ručate, skuvate kafu i opet se vratite, ne morate SVE iz početka... Ako Vam zatreba neka pomoć, pitajte. Let's play, bre! 

Čini mi se katkad da Dunavom plove lađe krcate ludacima...

Hmm… kada sam pre nekoliko dana objavio svoj prvi post, na facebook-u sam pozvao svoje prijatelje da uđu, pročitaju, proKomentarišu post i objasnio sam im zašto mi sve to treba... i taj dan imao sam 117 pregleda (bez mojih) stranice. A kada sam juče objavio Severinin novi video, imao sam 139. Zanimljivo? Na stranu i blog i AdSense nalog (zbog kog je sve počelo) i šta sve NE, ali šta je to sa ljudima?Dakle ne pričam i ne prebacujem Vam zato što ste na Severinin video kliktali, a moje pozive ignorisali, SEVE je Seve… :) ALI…

Bell

Sećate li se violiniste iz MetroA u Vašingtonu, ako se ne varam ? Za one koji ne znaju ili su zaboravili u pitanju je jedan od najboljih svetskih violinista Džošua Bel ( ne znam kako se tačno piše :) ) koji je skoro sat vremena svirao na stanici, a za to vreme prošlo je nekoliko hiljada ljudi. Svega par njih (ne hiljada, ljudi) se zadržalo, na kratko, i slušalo izvođenje. Sakupio je „milostinju“, poslovni ljudi su posovni ljudi - dali su novac (ne)srećniku i produžili dalje (produži dalje, produži dalje... idi od mene... la lalalala :) ), čekaju ih „prave“ stvari u životu. Kad je violinista završio, nije dobio ni aplauz, možda im je čak i laknulo... Svirao je na violini vrednoj nekoliko MILIONA $, a samo nekoliko dana pre,  održao je koncert na kom su sve karte bile rasprodate mesec dana unapred. Još gore i najgore je ako su kroz metro prodefilovali i oni koji su bili na koncertu. Licemeri! 

„Teško vama književnici i fariseji, licemeri...“

 

Poenta cele priče je da je civilizacija otišla u ... sami odredite :) Et ubi gloria nunc Babylonia? ((Aha, naučio sam par latinskih citata pa se sad pravim pametan.))

Zar ne bi trebalo bar malo da zastanemo i da uživamo u svetu koji nas okružuje. U jednostavnim stvarima. U svakoj šoljici kafe, u svakom gutljaju kafe? U lepom sunačanom danu? U kisi? U savladavanju prepreka? Setih se Garsije Markeza i “njegovog” oprostajnog pisma.

Zaljubljen u ljubav

“Kada bih imao jedan komadić zivota, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta , i podario mi komadić zivota, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,...i kako bih uživao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno ,izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo već i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i čekao da izgreje sunce.S likao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života...Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan , a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare , a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom.Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u načinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas , premda mi to necće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…”
 

Severinin novi video!!! BESPLATNO!!!

Pogledajte novi Severinin video!

Severinin novi video! :)

Vidimo se u sledećem životu, kad oboje budemo mačke

NAPOMENA: O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na film posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!

  Treći film je Vanilla sky ovaj film na IMDb-u ima SAMO 6.8 (ocena), zažto je to tako ne znam? Možda zato što neki ljudi ne mogu „daleko da odu“ i sve mora da im se sažvaće. Ovo se posebno odnosi na ove PREKO BARE. :)

I sami znate da su ocene relativne i da se nekad desi greška. Bar ja tako mislim kad je „Nebo boje vanile" u pitanju. Po mom mišljenju ovaj film je REMEK DELO.

Kada počinjete, uvek počnite OD POČETKA, ali ja moram od kraja kad je ovaj film u pitanju, izvolite pogledati...

 i ne zaboravite: „Every passing minute is a another change to turn it all around!” Ili po naški:” Svaki minut je nova šansa da se sve preokrene.”

ZAPAMTITE TO!

Na samom kraju filma videli ste prelepo nebo, nebo boje vanile. Mada na MoneOvoj slici nebo nije baš tako lepo. Da se ja pitam naslikao bih ga drugačije, ali Mone je bio pod impresijom. :) Kada budete u TV Slagalici setite se impresionizma i Monea... :)

Naš narod ima običaj da kaže:“Kad ti je sve potaman, stavi kamen u cipelu da te žulja.“ Da je to znao glavni junak filma Tom Kruz (mislim na Vanilla sky 2001, a ne na originalni španski film ), verovatno bi mu život bio drugačiji, ali... Ako niste OBAVEZNO pogledajte ovaj film, videćete šta su PRAVE REPLIKE, a ne ove „naše“ parlamentarne... 

Consequences... It's the little things. / POSLEDICE... To su sitnice.

 „Because without the bitter, baby, the sweet ain't as sweet.“ / Jer bez gorkog slatko nije toliko slatko. 

Učinite sebi uslugu i pogledajte ovaj film, ako već niste, a ako jeste, voleo bih da „čujem“ Vaš komentar na ovaj film.

Ideju za četvrti film dugujem svom omiljenom pevaču ( mada on NIJE SAMO PEVAČ mnogo je više ). Za Vas koji ne znate to je Vlado Georgiev. :D

Ove godine izašao je dugo očekivani album Daljina. Ali ako mene pitate VREDELO JE ČEKATI SVIH ovih godina. A u pitanju je 10 godina.

Da li znaš sta je to sloboda
i kako je biti slobodan
ja vjerujem da svako to zna
ako ne sad, bar je znao nekada

Da li znaš šta je to daljina
i kako je kad si daleko
ja želim to da osjetim sam

u jedno vjerujem mnogo više ću da znam

Da li Vam nekad dođe da odete, bar na kratko od ljudi od kojih zaboli Vas glava (čuo sam ovo u nekoj pesmi :) ).

E, pazite sad,

u proleće 1992. godine, nakon što je diplomirao na Univerzitetu Emori, odličan student i sportista, Kristofer Makandles, poklonio je svu ušteđevinu u dobrotvorne svrhe, napustio porodicu, promenio ime u Aleksander Superskitnica i otisnuo se u divljinu Aljaske. Za sobom je ostavio sve blagodeti civilizacije, čeznući za životom u bespućima. Četiri meseca kasnije… videćete već u filmu…

 

 

 

Ispod ove maske je više od mesa. Ispod maske je ideja, a ideje su otporne na metke!

Behind this mask is more than skin Behind this mask is ideas

Dragi moji, biću kratak i jasan, kao što sam uvek bio, što će reći: moram da napišem novi kvalitetan post. U nedostatku genijalnih ideja, došao sam do genijalne ideje.  

Ne znam za Vas ali ja bih po nekad (istina retko, oko 2-3 puta nedeljno) “ubio” za dobar film. A dobri filmovi ne snimaju se baš svake nedelje. Na Internetu ima veliki broj lista najboljih filmova, filmova koje morate pogledati i sl. Da bih spojio lepo i korisno napraviću neku svoju listu “filmova koje morate pogledati”. :) Na taj način postižem sledeće: možda je neko od Vas gledao neke od dole pomenutih filmova – pa će komentarisati. Možda će neko od Vas imati predlog za neki dobar film – pa će komentarisati. Na stranu što će komentarisati, nemam šta da gledam, bre! Ne znam za Vas ali ja jedva čekam da izađu nove epizode BBCjeve serije Sherlock. Rizikujući da zvučim kao YT zvezda – totalno sam oduševljen tom serijom. Čak i ako volite Ser Artura K. Dojla tj. atmosferu Londona s' početka XX veka,  sumnjam da ćete zameriti maaalu razliku u godinama odvijanja radnje. Šta je 100tinak godina razlike. :) Ako niste pogledali ni jednu epizodu učinite to još ODMAH! Jedna jedina mana serije je što izlaze samo TRI epizode godišnje, za sad ih ima 6 (epizoda) ukupno. Nove epizode očekuju se oko Nove godine. Elem, da ne dužim o Sherloku rekao sam da ću pisati o filmovima, a pišem/pričam o seriji – danas sam na zvaničnoj FB strani serije video sliku i zato mi pade na pamet serija.

FIRST OFFICIAL IMAGE FOR SHERLOCK SERIES THREE!

Mislio sam da  listu filmova koje morate pogledati oDpočnem sa nekim drugim filmom ((V For Vendeta)), ali zbog gore pomenute serije, prvi film koji biste trebalo da pogledate jeste --->

Sherlock Holmes 2009. Glavne uloge u filmu su Robert Downey Jr. i Jude Law, a film je režirao Guy Ritchie. Da ne pišem recenziju ili kako se već zove, nisam ja Dimitrije Vojnov (imam samo 80 kg manje, a inače smo slični). :) Pogledajte trailer ispod, a onda i ceo film – nećete se pokajati. Što bi rekao pevač iz sela do moga ((nije to što ste pomislili )) – DAJEM REČ! 

Drugi film je

V for Vendetta 2006. Svi ste nadam se čuli za Anonimuse, možda ste ih videli – sa maskom, naravno. Koliko ja znam film je inspirisao Anonimuse da “uzmu” masku Gaja Foksa.

“Čuvena Noć lomača desila se 5. novembra 1605. godine kada je pod vođstvom Gaja Foksa, u čuvenoj "barutnoj zaveri", grupa pobunjenika pokušala da sa 36 buradi baruta digne u vazduh Parlament i kralja Džejmsa. Kraljeva smrt je zamalo izbegnuta, a Foks je proglašen krivim za veleizdaju i osuđen na smrt. Najpre je obešen, potom rasporen, i na kraju je njegovo telo isečeno na komade. Naravno, iza ove pobune i njenog razbijanja, kriju se brojne političke zavere "začinjene" pre svega borbom između katolika i protestanata.” Ceo tekst možete pročitati ovde. Mada bolje nemojte, nešto tu nije u redu, kad Vam kažem. :)

 

Svakog 5. novembra u Engleskoj se pale logorske vatre izgovaraju reči: "Remember, remember, the Fifth of November, the gunpowder treason and plot. I know of no reason why the gunpowder treason should ever be forgot".  

Ono što je BITNO je da je (NE)bitno da li je Gaj Foks dobar ili loš ili pokvaren ili je film izvrnuo istoriju pa pod uticajem filma gledaoci veličaju nekog tamo GaJ Foksa. Zamislite da neko u Srbiji poželi da digne u vazduh PARLAMENT?! Pa u Parlamentu, tom visokom domu, sede NAJBOLJI OD NAS – NAJBOLJE ŠTO SRBIJA IMA!

Elem, OVDE JE BITAN SAMO FILM. Bitna je ideja filma – možda baš ova ”Narod ne treba da se plaši svoje vlade, nego vlada treba da se plaši svog naroda”. Možda se Vi ne bojite naše Vlade, ipak smo mi demokratksa zemlja, zar ne? 

Nemam sad vremena da pišem o TREĆEM-must see movie, moram da prošetam Benny the dogA, labradora kog sam nabavio pre 20etak dana. A Benny je dobio ime po psu iz trećeg filma kojeg morati pogledati. Koji film je u pitanju? :)

Nastavak sledi u novom postu :)

Post br. 1

Iskreno ja sam oduvek želeo da pišem, a možda čak i da budem pisac. Više se i ne sećam da li samo da pišem ili da pišem i da budem pisac. Davno je to bilo, bre! Još u osnovnoj školi pod uticajem Mark(a) Tvena. Probao sam ja tad nešto na tu temu čini mi se, ali nisam imao vremena ili je bilo nešto drugo u pitanju. Sad to i nije toliko bitno. Važno je samo da sad pišem i da treba da napišem nekoliko KVALITETNIH tekstova, koje ćeTe Vi dragi čitaoci da komentarišete da bih dobio Google AdSense…

E, baš mi treba Google AdSense, ‘oću da ga uramim na zid. Ne, ozbiljno treba mi. Da mi ne treba ne bih ni pisao ovu novelu/anegdotu ili kako se već zove. Ovi što znaju srpski jezik i književnos’, nek mi ne zamere na gramatičkim i ostalim greškama… A još bolje bi bilo kad mi rekli/napisali gde su mi te greške u komentarima i onda bih imao KOMENTARE! A kad imam komentare i posetu onda imam i veće šanse da dobijem Google AdSense.

Ako nekoga mrzi dalje da čita – ako je i stigao do ovog dela, ne mora dalje, a može i dalje, a ne mora ili DALJE, DALJE što bi rekao Slavoljub Ćivot Djordjević. Ja moram još maaaaalo da pišem jer mi treba maaaaalo duži tekst da bi kad ovi iz SAD-a budu većali da li da mi daju AdSense imao veće šanse za dobitak istog. 

Slika DOLE prikazuje formulu. Čisto da ubacim neku sliku da ima, dodaću i video neki nešto popularno što bi se reklo u trendu – neku svadju sa farme ili tako nešto… Zašto da živite svoje živote, kad možete da gledate tuđe?!

Nego da objasnim ako nekog zanima za šta mi sve ovo treba… da bih dobio neki novac od nekih reklama koje će se pojavljivati na nekim mojim sajtovima moram da imam taj AdSense, a na Internetu piše, CITIRAM – “E sad, da bi izbjegli čekanje na odobrenje računa jedan od načina je da otvorite blog na blogger.com. Blogger je najpoznatiji besplatan blog servis na netu, a ujedno je i u vlasništvu Google-a. Blogger omogućava svim svojim korisnicima da se putem njegovog kontrol panela prijave za AdSense program. Prije prijavljivanja u AdSense  napišite nekih 5-6 dobrih, kvalitetnih postova. Budući da je Blogger u vlasništvu Googlea, odobrenje u AdSense program vrši se automatski za maksimalno 48 sati od prijave. Kada vam se odobri korištenje AdSense-a prema Google-ovim uvjetima korištenja oglase možete koristiti i na drugim  web stranicama.” 

Ceo tekst možete pročitati ovde .

Kao što vidite treba mi samo još 5 dobrih postova, ovaj je za*ebalo vek (Selo gori a baba se češlja). Pa ne ozbiljno, priznajte da je tekst tj. post dobar! Imam dosta slova, rečenica, zareza, taČki, sliku! Dakle imam sve što treba da ima jedan dobar i kvalitetan post. Možda mi sad ovo dobar i kvalitetan nije bilo potrebno tj. možda je jedno bilo višak da ne bi bio PLEONAZAM, a možda i nije. Nije ni bitno. Šalim se bitno je! Možda baš pleonazam i nije toliko bitan ali – NEZNAM, NEMOGU, NEVOLIM je bitno. Dakle, piše se NE ZNAM, NE MOGU, NE VOLIM!  ((Posle nek’ kažu da na ovoj stranici nisu ništa naučili, ha! ;) ))

NAPOMENA!! Tekst u DUPLIM zagradama Vi ne vidite – to je moj monolog! ((Nisam lud J )) . Ovi što me bolje poznaju znaju da ja pišem u tim zagradama često, a mogu i da potvrde da NISAM lud! Dakle, molim da se u KOMENTARIMA potvrdi da nisam lud! J

Sad ne znam da li još nešto da pišem ili je ovo dovoljno? ((Napiši, bolje da napišeš još nešto…)) Mislim da ću da napišem još nešto za svaki slučaj, takođe mislim da ću ako nastavim sa ovim zagradama izgubiti i komentare i posetu i AdSense i prijatelje sa FB (one koji me ne poznaju baš najbolje). Ali ako dobijem ovaj AS (da ne pišem više AdSense), onda mi prijatelji i neće trebati, ha?! Dobijaću novac od reklama i baš me briga za prijatelje. Kupiću prijatelje!

ŠALIM SE BRE! Ako komentari na ovaj tekst budu negativni ili AKO NE BUDE KOMENTARA (Al’ dobro čitam što mi niste pisali…) i ako broj mojih prijatelja počne rapidno da opada, ili me budu popreko gledali, izbegavali sve će mi biti jasno.

I Sergej Ćetković dobro čita što mu nije pisala… :) Najzad nešto pametno na ovom blogu, pojačajte zvučnike i uživajte!

Još pitaju za tebe kao da si tu
kako je u gradu, ko da ne znaju
kažem gužva, mnogo ljudi
mnogo uči, rano se budi
ko da znam, al' sve izmišljam

Još pitaju za tebe, redovno da l' pišeš
ispite još dajes, jedva od njih dišeš
nemaš puno vremena, težak teret na ramenima
ko da znam, al' sve izmišljam

Ref.
Nisi mi rekle sve, al' dobro
lažem ove ljude pa ću i sebe
kako je dobro i da bolje ne može
nisi mi rekla sve, al' dobro
čitam što mi nisi pisala
i slutim da je neko drugi
kao ja pored tebe samo kad ti zatreba

Mislim da je pravo vreme da prekinem sa pisanjem. Da ne kvarim, Sergej je SVE LEPO OBJASNIO. Bila bi prava šteta pokvariti ovakav kraj. :)

Zima je u sobi, boli me palac. Ostavljam ovo što napisah, ne znam za koga, ne znam o čemu: stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus. 


P.S. Ne zaboravite da komentarišete, da pozovete svoje prijatelje da ovo čitaju, da, da dođete opet, ako Vam je bilo lepo i ako Vam nije bilo lepo. Svaki Vaš komentar je dobroDošao, kao i predlog/sugestija... 

 --<--<--@