Код Кинеза нема шта нема: од игле до
локомотиве! Бубрег можда још није стигао, али дете могу да ти направе, овај
набаве, овај... исто дође (онај што је питао у Банату, тражио у интернату, и
ишао до Срема, где су му рекли НЕМА - вала би се обрадовао: не мора више
којекуда да база и обија прагове, ма прстом не мора да макне). Тако бар кажу
чаршијске приче, а где је дима, има и ватре, ја верујем (без ватре се дете не
искова).
Једна овдашња госпођа (удата, мајка једног
детета, без "аномалија" које ће имати потоња) радила код Кинеза
(својски се трудила, и прековремено, да се закључити из наредних редова). У
међувремену затруднела, па, кад дође време, оде на порођај (с близанцима у
утроби). И породи се, након чега, претпостављам, доживе шок и она, и муж (којем
истог трена никну огромни рогови), а и новопечени отац (који ће се, ако је
паметан, тих рогова посебно чувати). Госпођа се, кажу приче, и сама изненадила
(као да није ни лук јела ни лук мирисала... а шта јесте радила, сад сви знају):
ај' што су јој деца жута (ни прва ни последња, додуше ова се жутице неће решити
до краја живота), ал' што су им косе очи! Ако лаже чаршија, лажем и ја... ал'
не лажу бебе: потврда, црно, овај жуто на бело (а можда је било и бело на жуто,
ко ће им знати омиљене позе). /У праву су мудраци који кажу да се не могу
сакрити кашаљ и љубав (ја додајем: нарочито полна, међурасна, која "уроди
плодом")!/ Лако ћемо се ми од беле куге жутом децом излечити!
И
гледам данас позамашну девојку у једној кинеској радњи, тобоже се бије (а зна
се: ко се бије, тај се воли) с млађаним Кинезом из суседне, као да ја не видим
да флертују. Нека, нека, само тражи ђавола, тражи, па после: куку, дете жуто!
У
многим кинеским радњама тражи се радница. Препоручујем женама којима је тешко
занети да окушају срећу (плата је можда мала, али знате колико је вештачка
оплодња)!
Нема коментара:
Постави коментар